Екотуризам и образовне екскурзије

Stanić Jovanović, S., & Cvetković, M. (2016). Education through excursions in the function of sustainable development of tourism in the case of National Park Đerdap. Зборник радова - Географски факултет Универзитета у Београду, 64, 401-417. https://doi.org/10.5937/zrgfub1664401S

Сажетак: Екскурзије су туристичка кретања која се односе на путовање група људи, обично ради забаве, али и образовања, посебно ученика и студената. Организовање тематских екскурзија на територији Националног парка Ђердап, с посебним акцентом на атрактивне делове заштићене области парка, укључујући природне и антропогене туристичке потенцијале, доприноси подизању свести о могућностима одрживог развоја туризма.

Кључне речи: екотуризам, образовне екскурзије, Национални парк Ђердап, одрживи развој

Национални парк Ђердап

Станковић, С. (2002). The Đerdap national park: The polyfunctional center of the Danube Basin. Географика Панноника, 6, 38-44. https://doi.org/10.5937/GeoPan0206038S

Сажетак: Ђердап је проглашен за национални парк 1974. године, обухвата 63,680.45 хектара укључујући и подручје општине Голубац. Средиште парка је 100 км дуга композитна долина Дунава са највећом концентрацијом туристичких атракција на целом току реке. Природа, археолошка налазишта, остаци римских грађевина, сакрални објекти, језеро, бране, хидроелектране, села и градови нагласили су поливалентност овог дела дунавског басена.

Кључне речи: Национални парк Ђердап, Дунав, туристичке атракције, Голубац

Интегрални урбани дизајн и регенерација

Мрђеновић, Т. (2011). Интегрални урбани дизајн у регенерацији - принципи за креирање одрживих места. Journal of Applied Engineering Science, 9(2), 305-316.

Сажетак: Овај рад истражује улогу интегралног урбаног дизајна у процесу регенерације урбаних целина. Фокус је на креирању одрживих места са специфичним идентитетом, кроз заштиту и промоцију културних вредности, социјалну кохезију и економски развој. Истраживање се бави процесом урбаног дизајна у односу на рационалну и колаборативну парадигму у урбаном одлучивању, са примером Плана за туристичко активирање Голубачке тврђаве.

Кључне речи: урбани дизајн, регенерација, одржива места, Голубачка тврђава

Средњовековне тврђаве на Дунаву

Belij, S., Ilinčić, M., Belij, J., & Belij, M. (2014). Sustainable planning and tourism development policy exemplified by medieval fortresses along the river Danube. Гласник Српског географског друштва, 94(3), 69-82.

Сажетак: Обала Дунава је имала велики стратешки значај и била је дом многих цивилизација. Тврђаве дуж Дунава, представљају важан део културног наслеђа Србије и Југоисточне Европе. Културни пут „Тврђаве на Дунаву" обухвата значајне споменике као што су Бач, Петроварадин, Београд, Смедерево, Рам, Голубац и Фетислам. Ове тврђаве су кључне за одрживи туризам и развој геотуризма. Обнова тврђава, укључујући Голубац, повећава туристички промет и привлачи стране туристе.

Кључне речи: средњовековне тврђаве, Дунав, одрживи туризам, Голубац

Брендирање места и одрживи туризам

Урош, Радосављевић., Ирена, Кулетин, Ћулафић. (2019). Use of Cultural Heritage for Place Branding in Educational Projects: The Case of Smederevo and Golubac Fortresses on the Danube. Sustainability, 11(19):5234-. https://doi.org/10.3390/SU11195234

Сажетак: Средњовековне тврђаве у Србији су важан део културне баштине и потенцијал за развој туризма и брендирање места. Иако је заштита баштине у Србији традиционално фокусирана на материјалне аспекте, све више се препознаје значај нематеријалних компоненти и потреба за учешћем локалне заједнице. Ова студија истражује везу између материјалне и нематеријалне баштине и њихову улогу у туризму и развоју бренда. На примеру две тврђаве на Дунаву показује се како локални актери и универзитет сарађују на коришћењу културних ресурса за одрживи развој.

Кључне речи: културна баштина, брендирање места, Голубачка тврђава, одрживи туризам

Клизишта и одрони

Јевремовић, Д., Сунарић, Д., & Костић, С. (2011). Загаћивање река у Србији клижењем и одроњавањем. Техника, 66(5), 731-736.

Сажетак: Рад приказује примере загаћивања река у Србији услед клизишта и одрона, укључујући и одрон 'Јоц' код Голупца. Аутори описују како ове појаве могу довести до стварања природних брана и језера, са потенцијалним последицама на животну средину и материјална добра. Наглашава се важност континуираног праћења ових процеса ради превенције штета и дефинисања адекватних мера санације.

Кључне речи: клизишта, одрони, загаћивање река, Голубац

Бигрене акумулације

Гавриловић, Д., & Ковачев, Н. (2009). Бигрена акумулација код манастира Тумане. Заштита природе, 60(1-2), 367-374.

Сажетак: Овај рад описује бигрену акумулацију код манастира Тумане, јужно од Голупца. Акумулација се налази у долини потока Каменица, на 250 м надморске висине. Она има облик терасе висине око 14 м и покрива површину од 8.550 м². Формирана је на месту истицања крашког извора и представља значајан геоморфолошко-хидролошки споменик природе.

Кључне речи: бигрена акумулација, манастир Тумане, Голубац, геоморфологија

Микроелементи у земљишту

Mrvić, V., Kostić-Kravljanac, Lj., Čakmak, D., Sikirić, B., Brebanović, B., Perović, V., & Nikoloski, M. (2011). Pedogeochemical mapping and background limit of trace elements in soils of Branicevo Province (Serbia). Journal of Geochemical Exploration, 109(1–3), 18-25. https://doi.org/10.1016/j.gexplo.2010.09.005

Сажетак: Ова студија истражује садржај и дистрибуцију микроелемената (бакар, хром, кадмијум, жива, никл, олово и цинк) у земљишту Браничевског округа у источној Србији, укључујући и подручје Голупца. Истраживање обухвата анализу 354 узорка земљишта, узетих са различитих локација у округу. Користећи напредне статистичке методе и геохемијско картирање, студија процењује позадинске вредности ових елемената, узимајући у обзир геолошке и педолошке карактеристике региона. Голубац се посебно истиче због присуства јурских карбонатних стена, што доприноси специфичном саставу земљишта у том делу округа.

Кључне речи: геохемија, педологија, микроелементи, Браничевски округ, Голубац

Хидрологија и екологија Дунава

Утицај брана на хидрологију Дунава

Stratimirovic, D., Batas-Bjelic, I., Djurdjevic, V., & Blesic, S. (2021). Changes in long-term properties and natural cycles of the Danube river level and flow induced by damming. Physica A: Statistical Mechanics and its Applications, 566, 125607. https://doi.org/10.1016/j.physa.2020.125607

Сажетак: У овом раду проучаване су промене у нивоу и протоку реке Дунав у подручју Голупца, у контексту изградње хидролошких постројења "Ђердап/Iron Gates". Коришћене су методе DFA, WTS и WTMM за анализу података пре и после изградње брана. Утврђено је да су бране узроковале промене у малим временским скалама и делимичан губитак годишњих циклуса у подацима из узводних станица, што утиче на динамику реке у подручју Голупца и околини.

Кључне речи: Дунав, бране, хидрологија, Голубац, Ђердап

Амонити и биостратиграфија

Vašíček, Z., Rabrenović, D., Skupien, P., & Radulović, B. (2023). Lower Berriasian ammonites from Dedina (Golubac Mountains, eastern Serbia) and their biostratigraphic implication. Cretaceous Research, 151, 105623. https://doi.org/10.1016/j.cretres.2023.105623

Сажетак: У овом раду истраживана је фауна амонита из Дедине, која је део геолошке формације у Србији. Пронађено је више од три стотине амонита из различитих родова и врста. Ови амонити припадају различитим групама и помоћу њихових особина истраживачи су утврдили да је проучавана секција из периода горњег Бериазијана. Поређењем са другим налазиштима, као што је Крим, утврђено је да су налази слични.

Кључне речи: амонити, Бериазијан, Голубачке планине, биостратиграфија

Јурско-кредна граница

Bubík, M., Cígler, V., Mikuláš, R., Rabrenović, D., Reháková, D., Skupien, P., Švábenická, L., Svobodová, A., & Svobodová, M. (2024). The integrated biostratigraphy and palaeoenvironments across the Jurassic–Cretaceous boundary in the Dedina section (eastern Serbian Carpathians). Cretaceous Research, 158, 105817. https://doi.org/10.1016/j.cretres.2023.105817

Сажетак: Проучавана је горњотитонска до доњеберијаска карбонатна секвенција Гетског навлачног система код Голупца у источној Србији, користећи магнетостратиграфске и биостратиграфске методе. Истраживање је открило присуство ремагнетизације, вероватно узроковане колизијом у раној креди. Упркос ремагнетизацији, идентификовани су магнетохронови М17r до М19n.2n. Студија је такође открила ротацију у смеру казаљке на сату од око 57° након ремагнетизације. Ови резултати, у комбинацији са биостратиграфским подацима, доприносе стратиграфском оквиру неопходном за дефинисање Беријаске глобалне граничне стратотипске секције и тачке (GSSP). Рад наглашава значај интегрисаног приступа у стратиграфским истраживањима и изазове у интерпретацији магнетостратиграфских података у орогеним појасевима.

Кључне речи: Магнетостратиграфија, беријас, ремагнетизација

Kdýr, Š., Elbra, T., Pruner, P., Ucar, H., Schnabl, P., & Rabrenović, D. (2024). Jurassic–Cretaceous boundary in the Dedina section (Serbian Carpathians): Effects of remagnetization on magnetostratigraphy. Cretaceous Research, 161, 105912. https://doi.org/10.1016/j.cretres.2024.105912

Сажетак: Проучавана је карбонатна секвенца од горњег Титонијана до доњег Бериазијана код Голупца у Србији користећи рок-магнетске и палеомагнетске методе. Присутни су аутигенички гетеит, хематит и магнетит као носиоци ремагнетизације. Најмлађи прекривач је добијен после 18 Ма, док је ремагнетизација из касног Доњег креде настала током Хрона C34 (118–82 Ма). Подаци су омогућили прелиминарну идентификацију магнетохрона M17r до M19n.2n и допринели дефинисању Бериазијанске глобалне границе стратиграфске секције.

Кључне речи: Јурско-кредна граница, магнетостратиграфија, ремагнетизација, Голубац

Царевић, И., & Јовановић, В. (2007). Палеоеколошки приказ средине таложења јурских и кредних седимената на подручју Голубачких планина. Зборник радова - Географски факултет Универзитета у Београду, 55, 23-28.

Сажетак: Кучајски и сувопланински басен припадају северном делу Карпато-балканског појаса и обухватају област Голубачких планина. Овај део Карпато-балканида је током јуре и креде представљао маринску средину са доминантном карбонатном седиментацијом. У оквиру овог рада, на основу проучавања фосилних остатака организама, извршен је покушај реконструкције средине у којој су ти организми егзистирали, као и њиховог начина и услова живота.

Кључне речи: палеоекологија, Голубачке планине, јурски седименти, кредни седименти

Царевић, И., & Јовановић, В. (2006). Неогене наслаге Голубачких планина. Зборник радова - Географски факултет Универзитета у Београду, 54, 19-24.

Сажетак: Голубачке планине представљају најсевернији део унутрашњег Карпато-балканског појаса, а самим тим и граничну област према румунским Карпатима. У оквирима територије истраживаног терена, као најмлађе творевине издвојени су седименти неогена који су очувани у виду мањих изолованих басена у централном делу испитиваног подручја. Миоценске творевине су очуване у оквиру три басена: басен Ракове баре, басен Кривачe и Звишки басен. За Ракобарски басен је урађен литостратиграфски стуб на основу најновијих података добијених недавним истражним бушењем. Старост ових басена је доњомиоценска, с тим што је на основу палеонтолошких одредби могуће закључити да одговарајући делови неогене серије басена Кривачe и Звишког басена припадају старијим одељцима средњег миоцена.

Кључне речи: Голубачке планине, неогени седименти, Карпато-балкански појас, изоловани басени, стратиграфија

Есенцијална уља локалних биљака

Marčetić, M., Kovačević, N., Lakušić, D., & Lakušić, B. (2017). Habitat-related variation in composition of the essential oil of Seseli rigidum Waldst. & Kit. (Apiaceae). Phytochemistry, 135, 80-92. https://doi.org/10.1016/j.phytochem.2016.12.004

Сажетак: Ова научна студија истражује састав и варијабилност есенцијалних уља биљке „Seseli rigidum" у Србији, укључујући популацију из Голупца. Истраживање анализира уља из корена, надземних делова и плодова биљке, користећи напредне аналитичке методе. Резултати показују значајну варијабилност у саставу уља између и унутар популација, са посебним освртом на узорке из Голупца. Студија истиче утицај климатских услова и типа земљишта на састав есенцијалних уља, при чему Голубац, са својим специфичним карактеристикама, пружа важне податке за анализу.

Кључне речи: есенцијална уља, Seseli rigidum, фитохемија, Голубац

COVID-19 и употреба антибиотика

Трифуновић, Б. М. (2024). Употреба антибиотика и антивиротика у лечењу пацијената оболелих од COVID-19 у Ковид амбуланти Дома здравља Голубац. Општа медицина. Advance online publication. https://doi.org/10.5937/opmed0-44125

Сажетак: Истраживање је показало да је 58,7% пацијената са COVID-19 у Ковид амбуланти Дома здравља Голубац примило антибиотике, што је више од препоручене употребе. Најчешће су коришћени цефалоспорини и азитромицин. Студија наглашава потребу за рационалнијом употребом антибиотика у лечењу COVID-19.

Кључне речи: COVID-19, антибиотици, Голубац, рационална употреба лекова

Мотивација здравствених радника

Трифуновић, Б. М., & Фишековић Кремић, М. Б. (2023). Мотивација здравствених радника у превентивним активностима. Општа медицина, 29(1-2), 7-18. https://doi.org/10.5937/opmed29-41837

Сажетак: Ова студија истражује факторе мотивације здравствених радника у превентивним активностима у Дому здравља Голубац. Резултати показују значајно побољшање у превентивним активностима током пројектног периода. Најважнији мотивациони фактори укључују значај превентивних активности за здравље становника, учешће директора као вође пројекта, нову опрему и јасно дефинисане циљеве.

Кључне речи: мотивација, здравствени радници, превентивне активности, Голубац

Превенција дијабетеса

Трифуновић, Б. М., & Фишековић Кремић, М. Б. (2023). Процена ризика за обољевање од дијабетес мелитуса типа 2 у општини Голубац. Општа медицина, 29(1-2), 19-26. https://doi.org/10.5937/opmed29-42064

Сажетак: Истраживање је спроведено у општини Голубац користећи Упитник за процену ризика дијабетеса типа 2. Резултати показују да 40,1% испитаника има лако повишен ниво ризика, 14,9% висок ризик, а 3,2% веома висок ризик за обољевање од дијабетеса типа 2. Студија наглашава важност раног откривања и праћења особа са повећаним ризиком.

Кључне речи: дијабетес тип 2, процена ризика, Голубац, превенција

• Туризам и одрживи развој
• Културна баштина и туристички развој
• Геологија и геоморфологија
• Геохемија и педологија
• Хидрологија и екологија Дунава
• Палеонтологија и стратиграфија
• Фитохемија
• Медицина и здравствена заштита

Корисни линкови: